Zadaci Državne Bezbednosti 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
НИШ
ЗАДАЦИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
- Семинарски рад -
Ниш, април 2010.
САДРЖАЈ
1.) УВОД ......................................................................................................2
2.) ИСТОРИЈАТ СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ ........................................... 3
3.) БЕЗБЕДНОСНО – ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА ........................ 5
4.) ЗАДАЦИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ............................................... 6
5.) ЗАКЉУЧАК ........................................................................................... 8
6.) ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................... 9
1. УВОД
Потреба за безбедношћу је потреба која, поред осталих потреба човека, има велику улогу у историји човечанства. Безбедност је нераздвојан атрибут државе без обзира на политички систем, облик владавине или државно уређење. Спречавањем и сузбијањем појава небезбедности држава доприноси остваривању високог степена заштите друштва од негативних појава. Аристотел је безбедност и благостање свег становништва означио као основни циљ функционисања државе. Усвајањем посебних докумената о безбедносној сфери држава регулише своју безбедност. Систем безбедности има основну функцију да спречи све облике угрожавања друштва.
Безбедност можемо поделити на:
1.) Јавну безбедност – која подразумева заштиту грађана и њихову имовину у држави и остварује се: одржавањем јавног реда и мира, спречавањем и сузбијањем кривичних дела, осигурањем функционисања саобраћаја...
2.) Државну безбедност – која подразумева стање заштићености државе од стране такозваног политичког криминалитета. Остварује планирањем и предузимањем мера и активности са циљем откривања, праћења и сузбијања носилаца угрожавајућих делатности у земљи и иностранству.
3.) Војна безбедност – подразумева заштиту оружаних снага обједињавањем функција и задатака државне и јавне безбедности. Остварује се у оквиру посебних војних служби које имају војнообавештајни и контраобавештајни карактер.
4.) Људска безбедност – подразумева заштиту људског живота од свих облика његовог угрожавања.
Послови безбедности, тј. радње или поступци којима се остварују задаци безбедности, су најважнији део унутрашњих послова. Њихово извреше утиче на јавни ред и мир, личну и имовинску сигурност грађана и стање безбедности. Изостављањем ових послова утицало би се на остваривање безбедности.
Органи и службе безбедности као што су војска, полиција ( жандармерија, САЈ, ПТЈ, СБПОК ), службе безбедности ( БИА, ВОА, ВБА ), судови, тужилаштва и други органи су субјекти система безбедности.
2. ИСТОРИЈАТ СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ
Још за време владавине цара Душана појављују се значајнији писани извори који се односе на обавештајно-безбедносне активности, као што је Душанов законик у коме се могу назрети такве активности. Непосредно пре и током Првог српског устанка, почетком 19. века, почиње развој савремених безбедносних и обавештајних активости. Још 1804. године почињу двојне игре, врбовање турских агената и дефинформисање да би се обмануо турски народ. Унутрашња безбедност устанка је имала велики значај, а шпијунажа и издаја се строго кажњавала. Министарство унутрашњих послова, поред још пет министарстава, установљено је на заседању устаничке Скупштине 1811. године, а Јаков Ненадовић је постављен за првог министра унутрашњих послова.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]